Ове серије метода су анализе коришћењем специфичног вирусног антигена за откривање антитела у серуму пацијената, укључујући детекцију ИгМ антитела и мерење ИгГ антитела.ИгМ антитела нестају за неколико недеља, док ИгГ антитела трају много година.Постављање дијагнозе вирусне инфекције се постиже серолошки демонстрирањем пораста титра антитела на вирус или демонстрирањем антивирусних антитела ИгМ класе.Методе које се користе укључују тест неутрализације (Нт), тест фиксације комплемента (ЦФ), тест инхибиције хемаглутинације (ХИ) и тест имунофлуоресценције (ИФ), пасивну хемаглутинацију и имунодифузију.
А. Тестови неутрализације
Током инфекције или ћелијске културе, вирус се може инхибирати својим специфичним антителом и изгубити инфективност, ова врста антитела се дефинише као неутрализационо антитело.Тест неутрализације је да се детектује неутрализационо антитело у серуму пацијената.
Б. Тестови фиксације комплемента
Тест фиксације комплемента се може користити за тражење присуства специфичног антитела или антигена у серуму пацијента.Тест користи овчија црвена крвна зрнца (СРБЦ), анти-СРБЦ антитела и комплемент, заједно са специфичним антигеном (ако се тражи антитело у серуму) или специфичном антителом (ако се тражи антиген у серуму).
Ц. Тестови инхибиције хемаглутинације
Ако је концентрација вируса у узорку висока, када се узорак помеша са еритроцитима, формираће се решетка вируса и еритроцита.Овај феномен се назива хемаглутинација.Ако су присутна антитела против хемаглутинина, хемаглутинација ће бити спречена.Током теста инхибиције хемаглутинације, серијска разблажења серума се мешају са познатом количином вируса.Након инкубације, додају се еритроцити и смеша се остави да одстоји неколико сати.Ако је хемаглутинација инхибирана, на дну епрувете се формира пелета еритроцита.Ако хемаглутинација није инхибирана, формира се танак филм.
Време објаве: 15.10.2020